27.01.2009 | Динкић оптимиста, економисти сумњичави

Динкић оптимиста, економисти сумњичави

Влада Србије припремила је план помоћи домаћој привреди у вредности око сто милијарди динара (нешто више од милијарду евра), а њен потпредседник Млађан Динкић оценио је да српска економија може успешно пребродити текућу светску финансијску кризу, уз раст током ове године од 3,5 одсто. Већина домаћих економиста, који немају баш нарочито повољно мишљење о делатности Динкића у обављању важних државних послова, сумњичаво врте главом, указујући да је програм подршке требало знатно раније усвојити и закључују да ''познати експерт'' испољава и даље ''претерани оптимизам''.

Опозиционо настројени економиста Бранко Драгаш наводи, на свом сајту, да је Србија суочена не само са јако тешком глобалном економском ситуацијом, већ и веома проблематичним унутрашњим привредним кретањима. Драгаш указује, између осталог, да је српски спољни дуг почетком ове године нарастао на више од 29,6 милијарди долара, што је драстичан скок у односу на око 10,7 милијарди почетком ове деценије.

Спољни дуг ће се, у сваком случају, ове године додатно увећавати, јер ће Србија, како је раније најављено, узети наменске кредите Светске банке и Европске банке за обнову и развој у вредности више стотина милиона долара, за финансирање градње аутопута и реализацију других важних инфраструктурних пројеката. Није искључено да Србија, уколико се економска ситуација нагло погорша, узме и већ одобрени стаблизациони кредит Међународног монетарног фонда (ММФ) од пола милијарде долара.

Економиста Млађен Ковачевић већ неколико година упорно доказује да се Србија прекомерно задужује у иностранству и да је ''неодговорно'' трошила приходе од приватизације својих компанија за финасирање државног буџета, уместо да је тај новац инвестирала у отварање продуктивних радних места. Владини функционери стално истичу да је Србија још увек ''умерено задужена земља'' и да '' нема разлога за панику''. У поређењу са Мађарском, чији спољни дуг је давно премашио суму од 70 милијарди долара, као и Хрватском са дуговањима већим од 40 милијарди ''зелених'', српски дуг заиста још не делује застрашуће, иако је, руку на срце, имајући у виду скромне могућности за уредну отплату, огроман.

Занимљиво је да су владини представници, укључујући и премијера Србије Мирка Цветковића, поновили више пута, приликом закључења споразума са ММФ, да тај зајам вероватно и неће бити потребан. Цветковић је јесенас објаснио да споразум са ММФ има значај због раста поверења у српску привреду и могућег повољног деловања на стране инвеститоре. Познати амерички експерт и добитник Нобелове награде за економију Џозеф Штиглиц рекао је, међутим, приликом предавања одржаног у Београду 9. децембра, да аранжман са ММФ није, према његовој оцени, имао никакав позитиван ефекат на српску привреду.

Премијер Цветковић је изјавио, коментаришући већ поменути финансијски пакет помоћи домаћој привреди, да ће та средства не само подстаћи успон посусталих компанија, него и омогућити стабилизацију курса динара који је у протеклих пола година ослабио, према водећим светским валутама, око 20 одсто.

Већина домаћих економиста је сагласна у оцени да велики проблем за Србију представља то што извозом не успева да покрије ни 50 одсто вредности оствареног увоза, а прва последица тако неповољног биланса у робној размени са светом је хронично висок дефицит текућих плаћања, као и негативан салдо платног биланса. Спољнотрговински дефицит је лани, судећи према најновијим проценама, био негде око рекордних девет милијарди долара. Тај негативан показатељ је речит индикатор свих суштинских слабости српске привреде.

Русија је, иначе, већ неколико година водећи спољнотрговински партнер Србије. Лани су српске компаније са руским партнерима обавиле робну размену у рекордној вредности од четири милијарде долара, при чему је негативни резултат на српској страни био такође рекордан - три милијарде долара. Око 90 одсто увоза из Русије се односе на енергенте, нафту и природни гас, док у српском извозу доминирају пољопривредно-прехрамбени производи, као и нека индустријска роба и лекови. Руско тржиште би и ове године требало, упркос кризи, за српске извознике да буде најатрактивније и најлакше доступно и због тога што се низ роба испоручује без царинских дажбина, а на основу двостраног споразума закљученог пре девет година.

Неки спољнотрговински стручњаци стално указују да само два највећа руска града, Москва и Санкт Петербург, имају са широм околином око 15 милиона становника, што је двоструко више од укупног броја житеља у Србији. Добрим покривањем само тржишта у Москви и ''северној руској престоници'' Србија би могла у релативно кратком периоду значајно да увећа свој извоз на тржиште Руске Федерације, али за сад се таква могућност, из многих објективних, али још више субјективних слабости, не користи довољно.

Било је најава да би већи српски извоз у Русију могао да уследи и након што италијански ''Фијат'' почне да склапа своја возила у крагујевачкој фабрици аутомобила, овог пролећа. Тај посао ће, судећи према последњим најавама из Торина, бити одложен за најмање десет месеци, па на увећане приходе од испоруке аутомобила треба сачекати. Руско тржиште аутомобила је, осим тога, крајем прошле године такође запало у кризу, иако је и даље, према многим експертским оценама, ''најперспективније у Европи''.

Извозне шансе српске привреде на тржишту земаља Европске уније (ЕУ) ове године ће, због оштре кризе која погађа и ту економску групацију, такође бити смањене. Одлука владе да једнострано примени прелазни Трговински споразум са ЕУ коштаће Србију, како наводе независни експерти, између 200 и 300 милиона евра додатних трошкова. Влада је већ најавила да ће повећати пореска оптрећења за нафтне деривате, дуван и пиво како би надокндила тај мањак, то јест поклон дат ЕУ, са надом да ће се Брисел умилостивити и у догледној будућности одговорити истоврсним мерама.

У условима када је, барем према тврдњама владиних чиновника, јавна потрошња у Србији ''осетно већа'' него у суседним земљама-чланицама ЕУ, тешко је поверовати да ће се инфлација, која је лани била око девет и по до десет одсто, одржати на пожељном, нижем, нивоу. Гувернер Српске централне банке Радован Јелашић је то и потврдио изјавом да се у 2009. очекује инфлаторна стопа од 13,5 одсто, а у првом полугођу око седам процената. Јелашић је, како преносе београдска писана гласила, стални критичар владе ''због претеране јавне потрошње и захтева да се буджетски дефицит сведе и на мање од један и по одсто од вредности бруто домаћег производа '', што је максимум предвиђен споразумом са ММФ. Српски гувернер је најавио и извесно снижење сада рекордно високе референтне базне камате НБС од 17,5 одсто. У време када већина земаља тежи, због све оштрије економске кризе, да каматне стопе снизи што је могуће више ка нултом нивоу Србија је, као што се да уочити из наведеног податка, од тога далеко ''као небо од земље''. То значи да ће сви који су принуђени да позајмљују новац од банака и даље грцати под теретом високих камата на главницу дуга.

Већина чланица ЕУ, које су економски далеко јаче и богатије од Србије, имаће ове године буджетски дефицит од најмање три одсто, а неке међу њима , као Велика Британија, Шпанија и Италија и знатно већи. Чланови српски владе, задужени за економску политку, тај парадокс објашњавају тврдњом да је развијеним земљама лакше да се изборе са високим дефицитом буџета него Србији чија економија има статус ''транзиционе'' (прелазне). Ако се свему поменутом дода и вишегодидишња веома висока стопа незапослености - изнад 20 одсто - као и хронично високи губици неких великих производних предузећа, јасно је да ће српска привреда ове године ипак проћи кроз јако тешко раздобље.

Председник Србије Борис Тадић је у више говора почетком ове године инсистирао на ''чувању радних места'', али се на крају кориговао изјавом да мисли првенстено на ''продуктивна радна места''. Тадић је прошле зиме, када је ''зарадио'' други петогодишњи председнички мандат, обећао за време свог преседниковања отварање око 200 хиљада нових радних места. Сада тај циљ изгледа јако нестваран и сва је прилика да ће бити добро ако се незапосленост, у кризним условима, још драматично не погорша. Све у свему, запослени у српској привреди немају разлога почетком ове године за било какав оптимизам. То потврђују и најновије анкете испитивања јавног мнења, на основу којих се уочава појачан страх од губитка посла и уопште будућности српске економије.

На крају треба истаћи да према ранијој оцени ММФ, објављеној прошле јесени, Србија није сврстана у кандидате за ''банкрот државе'', јер су се на тој неславној листи нашле Украјина, Пакистан, Мађарска и Исланд. Србија је, међутим, заједно са Хрватском добила епитет земље у којој се ризици због економске кризе могу силно увећати уколико влада не буде максимално ограничила зараде у јавном сектору и, како се наводи, довршила реформу привреде.

Упркос одлуци да се определи за обиман пакет помоћи угроженој домаћој привреди још увек није јасно да ли ће се Цветковићев кабинет министра определити да доследно примењује, у условима све теже економске кризе, монетарне и друге лекове које приписује ''светски финансијски жандар'', како још називају ММФ. Уколико би српска влада доследно следила строге захтеве ММФ, може се на крају догодити да се одржи пожељни ниво буџетске потрошње, инфлације и других битних макроекономских показатеља, а да привредна активност сасвим замре. Влада ће се, имајући у виду и већ обнародовани стимулативни пакет, вероватно определити за неку врсту комбинованих мера, усмерених на максимално могућу штедњу, али и финансијску подршку ослабљеној привреди, како би се спречио њен потпуни колапс.

Такав закључак поткретпљује и Тадићева изјава да не треба искључити ни ребаланс овогодишњег државног буџета, што се баш не уклапа у већ помињани споразум са ММФ.