Международное Евразийское Движение :: 5.5.2008

Ми смо заједно, тако гласи порука тог марша упућена свима, како пријатељима тако и непријатељима. Непријатељ -- и то је веома важан појам без кога је, ако је веровати Карлу Шмиту, политика просто немогућа. Србија се увек прва суочавала са нашим заједничким непријатељем; тако је било у Првом светском рату, тако је било и у Другом. САД, које су фактички објавиле рат читавом осталом свету изузев шачице својих саучесника, сада покушавају да убију и удаве Србију, као што је пре пола века покушао да учини Хитлер. Већ сада је јасно да ће после Србије на ред доћи Русија.

Ако Русија буде спавала, биће изненађена. Ако Русија буде ћутала док Србију убијају, њу ће убити следећу. Не треба се заваравати, ми смо за њих знатно жуђенији циљ од Југославије или било које друге земље на нашој планети. Већ сада чујемо изјаве како Русија неправедно контролише већину светских природних ресурса, убрзо ће неотесани дрзник захтевати поделу. Ако га не зауставимо данас, сутра ће већ бити прекасно. Не можемо себи дозволити толику лакомисленост да поверујемо како нас они воле. Мрзе нас и боје нас се. То је у крви западног човека још од Атилиног доба. Ми смо, северни варвари, исувише чисти да бисмо живели на Земљи која се покорила новом Вавилону, престоници гнусобе и презасићености гнусобом.
Уосталом, они су спремни да нас униште већ само због тога што се као трн у оку читавог „прогресивног човечанства“ очајнички одупиремо Антихристовом доласку. Ми се не слажемо с њиховим планом претварања планете у светску бувљу пијацу, већ самим тим им стварајући колосалне неугодности и недопустиво велике трошкове. Ми смо против њих, они су против нас. Непријатељ јесте непријатељ, у њему се чак нешто може и волети, непријатељ се може поштовати, али је он непријатељ, и тиме је све речено.
Стварност је поцепана, дуалност је крајње заоштрена, чини се да ће ускоро, само што није, негде затутњати. Некоме првом живци неће издржати, прст ће нагонски стиснути ороз, дугме. Пуцањ, експлозија ракете, наша постљудска будућност. Ми вас позивамо у праведнији и страшнији свет.
Ако постоји непријатељ, онда постоји и пријатељ. Србија је једина међу балканским земљама, такође кобајаги православним и братским, остала верна идеји словенског јединства. Једина се није предала НАТО-у, без обзира на бомбардовање сопствених градова, без обзира на погибију хиљада сопствених грађана. А где је у то време била Русија? Американцима је успело да у председничку фотељу посаде своју марионету Тадића, али им је за то било потребно скоро 20 година грађанског рата који је час избијао час гаснуо на разним местима Југославије. Да би поставили свог човека у Украјини била је потребна гомила дебила на Мајдану Незалежности. Да би поставили своје људе у православној Бугарској, Грчкој и Румунији није им требало ништа.
Остали смо сами са Србима -- суочени са звери. Тога треба бити свестан. Онај ко је тога свестан -- није пропао, тај је са нама, још се није растворио у светском топионичком котлу, у њему још живи његов народ, тај је достојан назива „Рус“.
Они који су дошли на Српски марш у Москви, достојни су назива „народ“, остали су -- становништво.
Извор: сајт Евроазијског Савеза Омладине Александар Бовдунов

Кустурица ће доћи на следећи Српски Марш

Југословенски филмски режисер Емир Кустурица је подржао Српски Марш одржан 27. априла у Москви. То је данас изјавио дописнику портала Русија-3.
Познати културни радник је за марш сазнао из вести српске телевизије.
Сем тога, изразио је своју начелну сагласност да учествује у наредном Српском Маршу који ће се одржати у Петербургу.
Напомињемо да то неће бити прва акција подршке територијалној целовитости Србије у којој учествује славни режисер, пошто је 2007. године већ учествовао у акцији против отцепљења Косова од Србије.

По болном месту -- усијаним шавом

Српски Марш − догађај који претендује на то да постане главна тачка акумулисања родољубивих снага у Русији ове године -- одржан је. По проценама организатора се око три хиљаде људи окупило на акцији која је у Москви одржана у недељу, 27. априла, на Васкрс. Поворка је прво кренула дуж кеја Тараса Шевченка на челу с литијом коју је предводио игуман отац Кирил Сахаров.
Над бујицом демонстраната су се вијориле заставе организатора поворке -- Евроазијског Савеза Омладине, рипиде високе више метара и живописни банери с ратоборним женским ликом -- Отаџбином и натписима „Русијо, помози Србији!“, „Иста судбина -- исти народ“, „Слава руском оружју!“.
Када су учесници поворке стигли у коначну тачку -- сквер преко пута хотела „Украјина“ -- одржан је митинг. Игуман Кирил је окупљенима честитао главни хришћански празник -- Светло Васкрсење Христово и изразио наду у то да ће кључни метафизички догађај постати залог васкрсења националног духа браће-Словена.
После њега је водитељ -- начелник федералног мрежног штаба Евроазијског Савеза Омладине Павел Зарифулин -- дао реч руководиоцу Међународног Евроазијског Покрета Александру Дугину. Управо је он и формулисао основне аспекте теме која је послужила као подстрек за окупљање на Српски Марш.
Геополитичар је посебно нагласио тему једнополарне хегемоније САД које се у свом стремљењу ка глобалној моћи не заустављају ни пред цивилизацијско-историјским баријерама, ни пред законом. Повлађивање тим стремљењима од стране руских власти током првих постсовјетских година довело је до катастрофалног положаја у коме се данас налазе источни Словени и сами Руси.
Дугин је признао да је Русија једном већ издала Србе -- током натовских бомбардовања Југославије. Током тих „црних, срамотних, издајничких деведесетих Виктор Черномирдин је фактички ослабио ратоборну настројеност Срба, обећавши им подршку Русије“ до чега није дошло. Имајући то у виду, Дугин је посаветовао окупљенима да не рачунају на власт, већ да испољавају самосталну грађанску иницијативу и смело бране свој став -- чак и тиме што ће лично узети оружје у руке. На сву срећу, однедавно је одлазак из Русије у Србију знатно поједностављен.
„Косово је Србија!“, „Руси -- на Косово!“ -- скандирали су окупљени. Једну од најизразитијих епизода митинга представљали су наступи српских гостију -- делегата Српске радикалне странке генерала Божидара Делића и секретара међународног бироа Социјалистичке партије Србије Душана Јеличића. Представници српске антинатовске коалиције су се захвалили Русији за моралну и правну подршку Србији у њеном отпору немилосрдним агресорима и изразили наду у то да ће српски и руски народ, као што се не једном дешавало у историји, црпсти снагу у јединству и одбранити заједничке вредности.
Лидери Евроазијског Савеза Омладине (ЕСО) -- Павел Зарифулин и Валериј Коровин, истакавши катастрофалан карактер процеса који се уз непосредно мешање САД одвијају на Балкану, подвукли су да се атлантистичке стратегије и дух цивилизацијског, етничког и верског јединства Руса и Срба налазе у стању непомирљиве борбе. По усијању и принципијелном карактеру, то је сучељавање упоредиво само с ратом који воде светле силе на челу са Живим Господом Исусом Христом против ђаволове клике.
Своју солидарност са српским народом у борби против гушећег војно-политичког јарма Запада у својим наступима су изразили коорганизатори акције и многи други друштвени радници, између осталих, познати руски традиционалиста и писац-публициста Владимир Карпец, давни пријатељ ЕСО -- градоначелник града Коврова Ирина Табацкова, лидер Лиге руске омладине Молдавије Игор Туљанцев. Молдавски гост је још једном подсетио окупљене на живи и непроцењиви карактер веза између народа Русије, Украјине, Белорусије, Балкана и Прибалтика, и на страшну судбину коју им спремају градитељи новог светског поретка. Учесници митинга су подржали његов поклич: „НАТО је гори од гестапо-а!“
Тему је наставила представница другог дела некад целовите државе -- челница кијевског одељења у Украјини забрањеног ЕСО Марина Шкода. Назвавши Украјину „руским Косовом“, она је заједљиво прокоментарисала „демократске вредности“ наранџасте банде Јушченка и Тимошенко у Украјини, уз потпуну попустљивост наводне опозиције оличене у Партији региона Виктора Јануковича.
Посланик Државне Думе, лидер омладинског покрета „Русија Млада“ Максим Мишченко изнео је сопствене утиске после пута у Београд. Тамо су му се током општења са Србима у свој својој одвратној голотињи разоткриле страшне околности политичког положаја српског народа: „Србима неће дозволити да имају националног лидера. Чим се такав појави -- одмах ће бити уништен, као и Слободан Милошевић“. Такав положај је резултат политичких манипулација које на Балкану спроводе агенти атлантистичког утицаја. Максим Мишченко је уверен да ако се тај процес не заустави у Србији, иста судбина ускоро чека и Русију, пошто НАТО и САД нису партнери нити лидери цивилизованог света, већ тирани и завојевачи.
А челник Савеза Православних Рипидоносаца Леонид Симонович-Никшич изразио је увереност у то да, без обзира на сва роварења и снагу непријатеља, Русију, Србију, православни свет и православну државност чека велики препород, а све тешке последице процеса који се у савременом свету одигравају обрушиће се на њиховог подстрекача -- Европу. Организатори акције су још једном истакли да одговорност за спровођење курса на одбрану националних интереса Русије у првом реду лежи на самом руском народу. Једина жеља која је упућена руским властима -- јесте организовање присуства руских миротвораца на Косову у циљу заштите српског становништва покрајине од истребљења које им прети.
Главно јемство ослобођења од непријатељске претње по њиховом убеђењу представљају духовно буђење Словена и свест о сопственој историјској мисији, што има назнаку у празнику Васкрса Спаситеља. У складу с тим су биле и пароле које су се пред крај говора ориле на кеју: „Све ћемо вратити!“, „Руску војску на Косово!“, „Србија је Русија! Русија је Србија!“, „Слава империји, Руси -- устајте!“, „Слава Исусу Христу!“.
Извор: http://www.evrazia.org/article.php?id=442 Игор Дмитријев

Дугин је постао почасни грађанин Штрпца

После одржавања Српског Марша у Москви у организацији Евроазијског Савеза Омладине, у српској енклави на Косову -- граду Штрпцу је одржана масовна манифестација солидарности с Евроазијским покретом. То је саопштио представник Међународног Евроазијског Покрета на Косову Сава Петковић.
Он је такође рекао да су српско руководство града и грађани једногласно изабрали лидера „Евроазијског покрета“Александра Дугина за почасног грађанина Штрпца, а на улицама су почели да се појављују његови портрети поред портрета Владимира Путина.
По Савином мишљењу, то је и због тога што црте Дугиновог лица подсећају на Николу Пашића, вођу српских радикала, министра-председника (крај XIX -- почетак XX века).